O PUBERTETU I OSTALIM BUDALEŠTINAMA
Piše: Žrtva Puberteta

Evo, još  jedno poglavlje našeg života je završilo. Zaključajte 2008. godinu na posebno mjesto u svome nečemu. Pametni i načitani ljudi s mnogo mašte i ljubavi prema lirskim izrazima i klišejima rekli bi:  'Čuvajte to u svome srcu zauvijek ' , a pošto sam to ja, obrnuto proporcionalna, koja sve radi naopako, onda ništa. A što ću vam ja, naopako sam se i rodila, ma da je to u tom pogledu tako i tribalo bit'. Al' ostavimo to s druge strane vrata rodilišta. No,kad već spominjemo rađanje, lirski rečeno, rodila nam se nova godina. Eto, tako mi već debelo zabasrljasmo u 2009.
        E,  i tu je sve krenulo naopako. Osim onog novogodišnjeg partya ništa nije bilo, 'ajmo reć'- dobro. Osim što je već 'odavno'(bilo to navodno ili ne) počela škola, još jedna epoha burnog razdoblja mojeg školovanja, sve se, nažalost, vratilo na svoje misto. Al' ne na dobar način-'vratilo se na misto'.Prije je to bilo tu, zatim je iz određenog razloga odselilo, pa se sad vratilo kao 'u goste'. Ne bi vi to razumili. Nemojte ni pokušavat'. To su bolesno uvrnute misli prosječnog psihopata. Al' nemojte se žalit', nisam vam baš dugo pisala.

Evo upravo sam posložila Merci čokoladice po okusima. Točnije, eliminirala sam one koje nisu lipe. A uostalom, 'ko voli marcipan i crnu čokoladu!?! Malo izbirljivo, al' nek' je. Neki bi rekli da je i izbirljivost dio nekog 'krivog puta'. Kako možeš biti izbirljiva, a ona mala dičica u Africi nisu nikad ni čula za čokoladu!? Sebično, bezobrazno, štagod.  To vam je ono, sedam smrtnih grijeha, itd. Baš sam čitala izjavu nekog lika, zaboravila sam mu ime, na onoj stranici dernis.info
( pogledajte to, ima tu i pametnih stvari, samo je šteta da ima tako malo korisnika ), al' je izjava bila bajna: „Woodstock je za onu kvazi-elitu, a Rio za one koji krenu krivim putem.“ Pa dragi moj n.n.( ne mogu ti se sitit imena ), ako u Drnišu prosječni srednjoškolac , koji ne želi sidit' kraj svog profe u separeu ( ka šta bi npr. bilo da sidne u Wood-a ), ima na izbor Rio ili Zagreb ( isključivši Kavanu kao posljednje odredište ) i odabere Rio, znači li to da je krenio 'krivim putem'? Žao mi je , al ne bih se složila (izostavimo novootvoreni Rid, on je još pod promatranjem-dajmo mu vrimena). Nije to sad neki tihi protest ili ogovaranje iza leđa, to je čisto da natiram ove malobrojne koji čitaju kolumnu, da posjete navedenu stranicu i daju i svoj neki komentar, što ja znam, možda se ni sa mnom ne slažete.
Možda ipak ima u meni zrno dobrote. ¨To se nikad ne zna, to se nikad ne zna!¨ šta bi reka papagaj iz šegrta Hlapića.
Epilog
Eto i na kraju krajeva, došao je kraj. Ka' šta ste i pretpostavljali, nemam više nebuloza. Znam samo da se na kraju svega može reć' da sam ipak bolje derište nego šta sam mislila. Fali mi malo skromnosti, al' doradit ću i to. Šta znate, skromnost možda više nije vrlina? Bar nije u mom svitu, a kad se kandidiram za predsjednicu države definitivno neće bit. Bila bi to dobra kampanja. Baš mi pada na pamet i parola: 'Odaberite mene, jer vi to zaslužujete!' ( A ne kažu uzalud, svakom po zasluzi.)

(siječanj,2009.)
(2.razred)

O PUBERTETU I OSTALIM BUDALEŠTINAMA
Piše: Žrtva Puberteta

Jel' se ikad 'iko od vas koji ovo čitate ( ako iko čita ) osjeća k'o da stoji onako na nekom polju i onda trči ravno, a onda, k'o u crtiću izgubi tlo pod nogama? I kad skužiš da stojiš na zraku, onda se počneš divljački otimat i lamatat nogama u želji da dotakneš ono tlo na kojem si maloprije bio, al ništa od toga.
Ne znam, lupi me tako nekad ta gotovo beznadna situacija u koju si sam upa' i ne možeš van iz nje. A što mogu, frik sam. Mislim, nije da se hvalim (!?!), al' kad ti govore da ti je stil odijevanja krajnje blesav ( zapravo samo nije po ukusu osobe koja govori ), da su ti razmišljanja i izjave krajnje neobična ( da se pristojno izrazim)  i da relativno nisi normalan, normalno je i da se osjećaš k'o frik. Samo što mene to ne dira ni najmanje, zato što mi to govori najdraža mi luda, koja je po sličnosti meni, k'o što je šećer sličan soli. Al ' opet, ona je ta moja najdraža luda koja će me uskoro ostavit' samu. A uvik je ona ta koja me nadopuni kad ostanem bez teksta ( ako ikad ), uvik s njom radim gluposti i da nje nema, ne znam 'ko bi još radio ono šta smo ja i ona radile. Mislim, znate li vi ijednu osobu ( po mogućnosti normalnu ), da je prinosila bicikle priko korita Čikole ( ono što teče ispod mosta )? Il', ' ko po kiši i blatu ide doslovno po okomitoj strmini niz brdo? Pa, vrime je da upoznate!
I sad mi ona tako dođe i kaže nešto zbog čega sam po prvi put u životu ostala bez teksta i ikakvih drugih komentara. S kim ću ja sad radit' te gluposti zbog kojih je ona meni govorila da nisam normalna? Pa, mislim, može ona meni reć' da će ona jednom u 2 miseca bit tu, al' meni to ne pomaže kad ja, do sada jednom u 2 miseca nisam s njom!?! Znam da je ovo sad zamaranje sebe i vas, al' opet, što ću? Uglavnom, važno je da onaj lik u crtiću kad padne u ponor, obično se raskomada il' smrvi, ne znam, al' onda se opet spoji u jedan komad i nastavi svoju potjeru il što već. Valjda ću i ja tako? Svi bi tribali.
Ma kako bilo, nemojte samo pomislit' da će me ova pusta sentimentalnost slomit' i da ću postat normalna, jer neću ma kolko se ja trudila. Samo da znate. I nemojte si dopustit' popravni, jer će te tad naučit' i dobit 2, a to ste mogli i sad napravit', samo što ste si u prvom slučaju  zezli cilo lito, a u drugom niste. Tako, to je sve od mene ovaj put.

(2008.)
(2.razred)

O PUBERTETU I OSTALIMBUDALEŠTINAMA
Piše: Žrtva Puberteta

Koliko puta ste bili u stanju ubiti svog mlađeg brata radi narušavanja vaše privatnosti? Nijednom? Ma dajte! Ja sam baš početkom ove godine prominila mišljenje o svom bratu -nabolje,  ne bi li mi bilo lakše u duši, al' - uzalud, pokazala su istraživanja. Osta' je isti krele.
Što se inače očekuje od mlađeg brata? Pa to je  teško  reć', svi imaju neka svoja očekivanja šta se tiče toga. Ja bih npr. da ne bude tužibaba, sve ostalo bi lakše podnila. A ovako to biće uvik moraš podmićivat'. Sve naplaćuje. Od njega se sve mora sakrivat', ogovara bolje nego moja, tj. zajednička nam baba (a ona najbolje sabore drži). No, što je - tu je, čini mi se da je to gorka mi sudbina.
Ista stvar se i sada događa. To s narušavanjem privatnosti. Moram pripremit' kolumnu za ponediljak, a on mi se tu naćuli iza leđa i onda čita priko ramena.  
A kad smo već kod čitanja - stavili su novine na pano i postavili novu stranicu škole, pa su svima sada dostupne moje gluposti, a i radovi drugih ljudi. Sad kad sve to možete pročitat' i na školskom hodniku, moram bit' vrlo pažljiva u vezi tema o kojima ću pisat'.
Mislim, ja sam inače osoba koja se drži  reda, ako ćemo lagat', al' to spominjem tek da imate na umu da sam se potrudila sjetit' se vas kojima neće odgovarati moje piskaranje. A bit će toga, ne sumnjam.

Evo, za primjer, mate me opet kolje svojim nebulozama, tipa da se ne smim družit sa svakim ( misli na moje prijatelje!), da moram iz škole ići  ravno kući (da me nebi 'ko, nedaj Bože, primlatija ili oteo na ulici ), ne smim nigdi ić' sama, jer bi to bilo smišljanje načina za samoubojstvo ili čak možda i počinjenje… Doduše, ovo zadnje potaknule su Vijesti i Dnevnik Nove tv, nedaj Bože da ih propusti , pa je ne krivim. Koliko se mladih ubilo u zadnjih misec dana? Dica, mlađi od mene godinu ili čak par miseci! I ono, ideš ulicom s najboljim prijateljem, a sutra, on se ubije. Zašto? Da  li zbog neke nesretne ljubavi!? Pa nema te osobe koja bi mi bila „inspiracija“ da sebe ubijem!
Mladost ludost – rekla bi moja baba. Ali to nije moj problem, zar ne? Nikako, nikako,…
Evo došlo je lipo i toplo vrime, taman da ne mislim na ovakve grozne stvari koje se okolo događaju. Škola je opet počela nakon proljetnih praznika i postkorizmenih blagdana neumjerenog jela i pića , „ pravo“ je vrime da se počnem izgladnjivat' pretjeranim učenjem.
Baš sam pričala 'vako s društvom o koječemu.Pričamo o životno važnim temama : komentiramo šta je danas ne'ko obuka', zašto ona žena koja prodaje kolačiće krivo vraća novce ( bar me u tom ni vrag ne može privarit! ), zašto je jutros jednoj mojoj guskici izbila čvilja na vrh čela i zašto niko od nas ne može naštrebat onaj bolesni zemljopis!!!
Naravno, ne bavimo se  „pripametnim“ stvarima kao što je  Farma iliti Celebrity Big Brother, koji je, fala Bogu, gotov! Čitala sam na nekoj web stranici  ili blogu, ubijte me al' ne znam gdje, nešto sa naslovom : „ Detaljna analiza Celebrity Big Brothera „ -  lik je detaljno rastumačio svakog Nazovicelebrityja posebno! A bolesti!!! Nisam dalje gledala jer je to stvarno bio prevelik zalogaj čak i za mene. A šta se tiče Farme, mogu samo reć' da su tu sve životinje u svom izvornom okruženju.
Za danas dosta. Još samo savjet, drage Crvenkapice: ne učite više nego što triba, jedite isključivo čokoladu, ne držite dijetu ( da vas ne pošalju u Hrvatski top model ), ne gledajte tv i , dakako, nemojte ubit' mlađeg brata ako vas probudi prerano u subotu ujutro! Pa-pa…

(2008.)
(1.razred)

O PUBERTETU I OSTALIM BUDALAŠTINAMA
Piše: Žrtva Puberteta

(Pisano na kraju prvog polugodišta 2007./2008.)

Dopustite da vam predstavim naj… Ma mo´š si mislit`!
Ti predgovori su inače jako zanimljivi ,no kako se drugačije predstavit' narodu (vama),a da ne pomisle da sam - nemam pojma kakva budala il` što već.
Ako kažem:ˇJa pišem kolumnu, u kojoj se uglavnom radi o mom životuˇ, pomislit će ljudi:ˇVidi ova je došla pisat' o svom extra- zanimljivom životu!ˇ, i što sad da ja tu radim? Tako, ništa od mog predstavljanja, sve ostaje kako je i bilo(tj. nije bilo).
Napokon više ne moram učit', kraj je polugodišta, mislim – ko' da se ono prije zvalo učenje! Zapravo sve se svodilo na gledanje TV-a u sobi, što je zapravo bila puno bolja opcija od gledanja Big Brothera. Naime, tu najveću glupost koju sam ja u svom kratkom životu (nažalost) vid'la (blago onom 'ko je izmisli) , u mojoj je obitelji jako teško propustit'. Svi se izvlače da ne gledaju, a zapravo je to jedino šta se u mojoj kući radi od 8 do 9(navečer). Hrpa ljudi nabijena u zatvoreni prostor se mora glupirat' da bi zabavili široki puk. Doduše, ima tamo i onih gladnih Raffaella. Njima je oprošteno.Ne bih ja sad trošila papir na te gluposti da ne moram sat i po provest u zatvorenom prostoru zbog toga. Al´ mišta zato, i ja također gledam televiziju , pa kad završi Milijunaš i Brisani prostor, odem u kužinu u nadi da će se nešto, točnije- bilo što dogoditi, i za promjenu - dogodi se. Ispričaju mi šta je bilo u Big Brotheru!
Najbolji dio vezan za kraj nastave prvog polugodišta  je, zapravo taj što je i BB gotov , napokon. Već mi je dosadilo Big Brother učenje, a i ono pravo koje je u zadnje vrime bilo češće nego ono prvo, tako da ću, napokon, moć' pusti' moj isfrustrirani mozak na pašu. Svaki dan je bio ispunjen sa 15-ak ispita i ispitivanja (naglasimo da to ¨nisu¨ bila prava ispitivanja), koja sam, fala Bogu, pozitivno napisala, pa sad ne moram učit' za ispravak, al´ zato za nagradu moram slušat' moje jadne kolege u mukotrpnoj borbi za veću ocjenu.
Nemam ja ništa protiv mojih kolega, nego mi je samo drago šta ja nisam na njihovom mjestu. Kako sebično, da, al' što im ja mogu,…Bit' ću i ja sigurno jednom na njihovom mistu  (to se kaže - Dobro se dobrim vraća).
E, pa zato ja sebe nagradim izlaskom ( napokon više i to ) i to bez materine suglasnosti, pa me uglavnom to košta boljeg provoda, no, nema veze, bolje išta nego ništa. Izletim iz kuće k'o muva bez glave, pa me ona zove od kuće svakih 10 minuta. Zovne mlađeg brata: ´Sine!´ (nećemo ga imenovat'  da ne bi neko pokušao spasit' djevu u nevolji, pa ga istuče- to samo ja smim radit!) a nastavak rečenice je ´…ukucaj njen broj mobitela!´.
Ima bežični telefon koji obožava iako ga ne zna koristit', i onda njen Pomoćnik ( u uništavanju mog života) utipka moj broj i zivkaju me u periodima od po 10 minuta ( daju mi vrimena u nadi da ću ih poslušat' i doć' kući, a šta ću u kući - njih gledat!?!).
Kad napokon dođem, očita mi bukvicu i doviđenja.
Još je tu najveći problem što ona zovne samo par puta ,al' moj voljeni brat Brut, u namjeri da ostvari svoj pakleni plan, nastavi zvat'. I naravno, kad su mi svi planovi pokvareni, odem kući „ko pokisla sunca „( to moja baba govori).
Toliko o koristi koju možeš izvuć iz mlađeg brata Judaizdajice, stoga nikad nemojte virovat mlađoj braći, svi su oni isti. Ima jedna poruka i za njih: Dobro se dobrim vraća (već ispričano)!
Iskreno, ne mislim pisat' previše  o svom životu, da ne mislite da sam neka umišljena blesa kojoj je jedina želja hvaliti se njime - ustvari nije baš zanimljiv, al' takva sam vam ja - jaaako komična, o obitelji hvalospjevi, o životu samo dobro, o školi najbolje (iz priloženog), a sebi najviše laskam. To je bilo ukratko. Odoh.P.S. Ako itko ova čita (itko?!?), neka zna da sam mu jaaako zahvalna!!!

(2007.)
(1.razred)

Povratak na KNJIŽEVNI LIST