DAJ DVA!
(kratki igrokaz)

Autor: Robertina Hrstić,prof.
(Tekst je nastao radom dramske grupe u Srednjoj školi Ivana Meštrovića u Drnišu.
Predstava je izvedena kao Božićna priredba u Školi, u prosincu 2007. godine.
Predstava je, također, izvedena na županijskom LIDRANU Šibensko-kninske županije i upućena na državnu LIDRANO smotru.)

DRAMSKE OSOBE I ULOGE:
Učenica Mara – Tomislava Lojić     
Profesorica – Lucija Zeljko
Profesor-Ivan Perišić
Radnici-Josip Barišić, Zlatko Sučić, Ivana Strunje, Veronika Kević

PRVI PRIZOR

(Hodnikom prolazi profesorica ,strogog izgleda, pedantno uređena, štikle i tako to, s dnevnikom ispod ruke.
Iz zahoda iskoči unezvijerena učenica Mara, skoči pred nju i uperi joj nožić skakavac prema licu.)
UČENICA MARA: Daj dva!!!
PROFESORICA: Polako, Mare, ne živciraj se...Skoro si me pripala...Smiri živce...Šta će ti samo dva...
(Otvara malu torbicu. Dok ona traži po torbici, učenica živčani, maše kosom po zraku kao heavy-metalac. Profesorica izvadi pištoljić. Ironično, Mari na čelo uperi pištoljić i stiska joj ga u čelo.)
Tri ću ja tebi dat'...Ili čet'ri...'Oćeš čet'ri? A...? Šta je? Ima slike,nema tona,...
Prošla te volja od duje, je l?
(Učenica se okrene i bježi, profesorica trči za njom dok ne odu s pozornice.)
PROFESORICA: Stani, magarice, evo ti pet! Pet ćeš ti meni dobit, pet!
(Odlaze.)

DRUGI PRIZOR

(Učionica. Maturalni ispit. U komisiji sjede profesorica i profesor.)
PROFESORICA: E, moj kolega...Ako ja preživim danas ovu maturu, dižem kredit i idem na Korziku, odmorit živce, makar me kredit uništio,...i ovako sam gotova!

PROFESOR(njuška kolegicu): Ne bih vam preporučio, moja kolegice, na Korzici je ratno stanje, pa stoga, bojim se da nećete izvući živu glavu, a to bi bila velika šteta...za vašu lijepu glavicu...
PROFESORICA: A da šta je ovo nego ratno stanje! Ovo je rat živaca u ovoj školi!Ovo je napad gluposti na mene i moju struku! Evo, dosta je reć' da je sljedeća na redu(čita)
Mara! Bože pomozi. Sljedećiiii....
(Ulazi učenica Mara, unezvijerena, izgubljena u prostoru i vremenu, odsutna duhom, neuredna do boli, zavali se u stolicu, kopa nos, podriguje.)
PROFESORICA: Mare...dušo...
UČENICA MARA: A? Rec'te?
PROFESORICA: Šta ću reć', pitanje izvuci!
UČENICA MARA: A to...'Oću,'oću...
(Uzima karticu sa stola.)
PROFESORICA: Što si izvukla?
UČENICA MARA(čita): Biii...biii...biiiii...
PROFESOR: Što radi...je l' vozi auto?
PROFESORICA: Da ne piše možda Biblija?
UČENICA MARA: Je! Bliblija!
PROFESORICA: Dobro, Mare ,reci nam nešto o Bibliji...
UČENICA MARA:Pa,Bliblija...ovaj...onaj...ovi...vako...nako...
PROFESORICA: No, dakle, sastoji se od dva dijela...Od Starog i Novog...
UČENICA: Ćaće!
PROFESORICA: Kakvog sad ćaće?
UČENICA MARA: Pa tako i ja imam starog ćaću, onog šta me je napravio i sad ovog novog šta se mate' udala za njega!
PROFESORICA: O,dite drago, kakve to sad ima veze!
Znaš li kad je nastala Biblija? Evo da ti pomognem, Novi zavjet su započeli pisati nedugo nakon Isusove smrti, znamo da je živio 33 godine....Kad se Isus rodio,to znamo...je l' tako...
UČENICA MARA: O'klen ću ja znat' kad se je on rodio, ne znam ni kad mi je bratu rođendan...
PROFESORICA: Mare!
UČENICA:Dobro, dobro,znam – u sedamnaestom stoljeću!
PROFESORICA(tuče čelom o klupu): Ajme meni.
UČENICA MARA: U četrnaestom? Trinaestom? Nego kada?
PROFESORICA: Pa, kako ne znaš kad se Isus rodio?! Kako brojimo godine i stoljeća, prema čemu? Znaš valjda kako se vrijeme broji?
UČENICA MARA (gleda na sat): Evo, sad je 12 sati.
PROFESORICA: Izađi! Molim te izađi!
(MARA izlazi.)
PROFESORICA: Ovo je za proplakat. Kolega, što vi kažete, što ćemo s njom? Ovo je već treći put na maturi.
PROFESOR: Ne znam ,kolegice, neću vam se miješat', kako vi odlučite, neka tako bude. Vi ste...zakon!
PROFESORICA: Ništa. Dat ćemo joj dva, jer ovo više nema smisla, nema pomaka.
Ona će ići će u školu i kad joj se djeca već upišu kod nas, i unuke će dočekat u ovoj školi, ja odustajem, dat ću joj dva da je više ne vidim! Mare B.,uđi!
(Ulazi MARA.)
Sjedni. Slušaj...Mi kao komisija odlučili smo ti dat' dva. Izludila si nas.
Ajde sad nam pravo reci: jesmo li mi budale što ti kraj tog tvog golemog neznanja dajemo dva?
UČENICA MARA(zbunjeno): Jeste!
PROFESORICA: Jesmo? Mi smo budale?
UČENICA MARA: Pa, ovaj...ne znam...
PROFESORICA: Opet ne znaš!
UČENICA MARA: Niste, niste budale! Sve radite kako triba, niste budale!
PROFESORICA: Znači tako...
Ti smatraš da ovako triba, je li...tko  ne nauči - davat mu dvice, to je tebi normalno?! Je l to, znači, normalno postalo?
UČENICA MARA: Ma nije to normalno! To je skroz nenormalno! Ja ne znam koji je to luđak nenormalni izmislio! To je...
PROFESORICA(skroz izvan sebe): Aa...znači mi smo nenormalni! Tako kaži! Luđaci u ludnici! Budale smo! Mi smo kreteni! Jeste li čuli, kolega, mi smo nenormalni, kaže naša učenica!
(PROFESOR je  više zainteresiran kolegičinim izgledom, nego zbivanjima u razredu.)
UČENICA MARA: Ma nisam ja to rekla... ja sam samo rekla da...vi ste pitali jeste li vi budale zato što mi dajete duju...
PROFESORICA (sad skroz luda): Eeeeeeee,iiiii?
UČENICA:...i  ja sam rekla da jeste...
PROFESORICA: Eto, eto, što sam kazala, čuješ li ti matuzane jedan, tebe ovo ništa ne briga, rekla nam je da smo budale,...
PROFESOR (skoči, zgrabi profesoričinu torbicu, izvadi onaj isti pištoljić iz prvog prizora i uperi ga u obje.)
E, sad ste mi dozvizdile! Ti marš na Korziku, a ti kući materi i tom svom novom ćaći Izlaz'te obadvi!
(Odlaze.)

TREĆI PRIZOR

( Profesorica i profesor sjede u zbornici. Ulaze i izlaze radnici, unose velike kutije i stavljaju ih po podu, jednu kutiju «pufnu» na njihov stol.)
PROFESORICA (nervozno):Što je sad ovo??? Nisu valjda udžbenici stigli dva dana prije Božića?
PROFESOR: Ah, ne,ne.. Zaboravio sam ti reći da smo dobili donaciju od neke firme. Stigla su računala.
PROFESORICA: Ajme meni. Sad ću morat učit' one piksele, kancere, delete, egzite, emajle…
PROFESOR:  Ajde, pa skupa ćemo se emajlirat. Vidim ja da si ti informirana o računalima.
PROFESORICA:  A jesi li ti informiran odakle nam donacija?
PROFESOR: A to ti je neka bogata poduzetnica Mary, navodno nam je odlučila obnoviti čitavu školu.
PROFESORICA: Bila bi mi velika čast upoznati tako humanu osobu koja suosjeća s našim didaktičko-obrazovnim potrebama.
( Ulazi Mara i dere se na radnika koji ulazi prije nje.)
MARA: 'Di ćeš tuda, promajo! Jesam rekla da goniš te kutijetine s crvenim križom na livu stranu. Ti su za profesore. A oni tanki….. 'Di su oni lepitopovi?
RADNIK: Tamo su, u drugom kamionu, broj dva, gospođo Mary d.o.o.

(Mara ga «opali» po ramenu, namigne i kaže):
MARA: Za te Mara, namiguša.
PROFESOR I PROFESORICA (uglas):  Mara B???!!!!
MARA( iznenađeno): Aiii…. A profesorice moja najdraža… Udebljali ste se tekice, a?
A vi, profesore? Šta ste se tako osušili? ( Profesorici:) Šta radite od njega, šta ga ne 'ranite malo bolje?
PROFESORICA:  E svašta. Pa što ja imam s tim?
A što ti Mare ovdje radiš?
MARA: Više nisam Mara, sada sam Mary d.o.o!
PROFESOR: Ma jes' vidio!
PROFESORICA: E, svašta li nećeš čuti!
MARA: Ja sam odlučila da ću vas sve pozlatit'.
Vi ste meni darovali duju ki rođenom ditetu,
i to vam nikad nisam zaboravila.
Zavitovala sam se, ako se ikad obogatim - da ću cilu školu , a i vas sve skupa, ako triba i u zlato stavit!
Ono, je da smo se malo gonali s onim pištoljima, al' - bilo pa prošlo!
PROFESORICA( začuđeno): Aaaaaiiii…

PROFESOR: Ma vidiš ti naše Mare pametnice, pardon - Mary. Naša najpametnija učenica!
PROFESORICA: Istina je da ne zna čitat' i pisat', al' to sad više nije bitno, kad ima više sriće nego pameti.
MARA: A, imam ja i posebno iznenađenje za vas.
Donila sam vam borić!
(Udari profesoricu po leđima:) Nek' se zna 'ko je mene naučio kad se rodio Isus! Za Božić! Svake godine!
(Radniku:) Jozo! Doneside borićak.
(Radnik unese veliki bor.)
(Mara se obraća profesorima):
Evo, pa nek' vam je sritno i berićetno! 'Ajmo!
Zovite sve profesore, vodim vas na Božićni ručak. Mary sve plaća!!
PROFESOR: A Mare, mogla si s nama čekat' i Novu godinu kad si tako ljubazna!
MARA: A kad je ono Nova?
PROFESORICA: A sljedeći petak, Mare moja.
MARA: Dobro je. Samo da ne bude petak trinaesti!

                   KRAJ

Robertna Hrstić, prof.(2007.)

Za dopuštenje korištenja teksta molimo kontaktirajte nas na adresu:
robertina.knjiznica@gmail.com

FOTOGRAFIJE
S DRŽAVNOG LIDRANA

DRAMSKA SEKCIJA NA DRŽAVNOM LIDRANU
-REPORTAŽA-

FOTOGRAFIJE
IZVEDBE
PREDSTAVE U
GLAZBENOJ ŠKOLI

Povratak na KNJIŽEVNI LIST